Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Novac i savremeni problemi novčanog opticaja". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



1. NOVAC

Novac je krvotok privrednog sistema, jer omogućava protok roba i usluga.

Geneza nastanka novca se vezuje za grčke gradove Male Zije i Egejsko područje u 7. veku pre Hrista.

Dinar u našoj zemlji vodi poreklo od arapskog zlatnikakovanog u Siriji u 7. veku posle hrista. Naziv potiče od latinske reči denarius, a para je persijskog porekla i na Turskom znači komad. Reč pare koju koristimo kao sinonim za novac, pokazuje da smo novac koristili od davnina u najrazvijenijem obliku, kao već utvrdjene težine iskovanih komada srebra a i drugih materijala.

U pred novčanoj trgovini stoka je bila tražena roba zbog, mleka, mesa, vuče, vune, kože… Svi su govorili kako bi svoje robe dali za stoku. I naša reč blago je prvobitno značila pojam stoka. Tek naknadno je postala sinonim za imovinu. Stari Sloveni su za novac upotrebljavali krpe i platno otuda i reč platiti.

Rimljani su kovali polugeod zlata i srebra čiju je težinu i kvalitet odredjivala država, tako da se plaćanje vršilo brojanjem poluga. Danas državakuje novac u obliku kružnih pločica, zbog rukovanja i nošenja u džepu. Čim je država uvidela da plemenite metale može zameniti papirom i jeftinijim legurama, plemeniti metali su povučeni iz opticaja. Tako je od druge polovine 20. veka u opticaju novac samo isključivo od papira i legura.

Dinar se na ovim prostorima koristi još od rimskog doba, dok se perpera koristila kao sredstvo obračuna. 1868. godine u upotrebu je ušao prvi srpski novac para, a 1873. zakonom je ponovouveden dinar kao nacionalni novc. Kovao se u obliku zlatnika teškog 0,29 gr čistog zlata.

U 2003. godini ispunjeni su strogi uslovi MMF, i dinar je po prvi put posle prvog svetskog rata dobio “ eksternu konvertibilnost”. Omogućena je zamena dinara za sve svetske valute. Koncept MMF podrazumeva samo mogućnost zamene domaćeg za strani novac, ne i za zlato.

2. FUNKCIJE NOVCA

Novac je roba koja ima upotrebnu vrednost i vrednost kao i svaka druga roba. Novac ima:

Upotrebnu vrednost – ogleda se u korisnim svojstvima koje ima kao odredjena vrsta robe (npr. Zlato se koristi za izradu nakita i u medicini…)

Društvenu upotrebnu vrednost – obavlja odredjene funkcije u robnom prometu. Te funkcije su: mera vrednosti, sredsvo prometa, sredstvo plaćanja, novac kao blago i svetski novac.

Da bi neka roba bila novac, država je morala zakonom proglasiti takvu robu kao jedino sredstvo razmene roba i usluga i zabraniti da se bilo koja roba kjoristi u te svrhe.

U prošlosti novac je bio raznih oblika i od različitih materijala. Postoji dugo vremena zato što se razmena lakše obavlja preko samo jedne robe, umesto da se robe direktno jedna za drugu razmenjuju, tj. trampe.

Nezamislivo je funkcionisanje ekonomije bez novca. Novac igra glavnu ulogu i omogućava kontinuirani niz razmena koji karakteriše tržišnu ekonomiju.

PRIMER: Mnogo je lakše razmeniti novac za jaja u supermarketu nego ići na selo i obavljati trampu sa farmerom. Naša sposobnost upotrebe novca zavisi od volje trgovca da prihvati novac kao sredstvo razmene. Trgovac prodaje jaja za novac samo zato što on koristi isti novac da plati ili kupi robu koja mu je

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturskiradovi.net

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com